Бакарна фолија, овај наизглед једноставан ултра танак лим од бакра, има веома деликатан и сложен производни процес. Овај процес углавном укључује екстракцију и рафинацију бакра, производњу бакарне фолије и кораке накнадне обраде.
Први корак је екстракција и рафинација бакра. Према подацима Геолошког завода Сједињених Држава (УСГС), глобална производња бакарне руде достигла је 20 милиона тона у 2021. (УСГС, 2021). Након екстракције руде бакра, кроз кораке као што су дробљење, млевење и флотација, може се добити концентрат бакра са око 30% садржаја бакра. Ови концентрати бакра затим пролазе кроз процес рафинације, укључујући топљење, рафинацију претварача и електролизу, дајући на крају електролитски бакар са чистоћом до 99,99%.
Следи процес производње бакарне фолије, која се у зависности од начина производње може поделити на два типа: електролитичка бакарна фолија и ваљана бакарна фолија.
Електролитичка бакарна фолија се производи електролитичким поступком. У електролитичкој ћелији, анода бакра се постепено раствара под дејством електролита, а јони бакра, вођени струјом, крећу се ка катоди и формирају наслаге бакра на површини катоде. Дебљина електролитичке бакарне фолије обично се креће од 5 до 200 микрометара, што се може прецизно контролисати према потребама технологије штампаних плоча (ПЦБ) (Иу, 1988).
Ваљана бакарна фолија се, пак, израђује механички. Почевши од бакарног лима дебљине неколико милиметара, постепено се стањива ваљањем, дајући на крају бакарну фолију дебљине на нивоу микрометара (Цоомбс Јр., 2007). Ова врста бакарне фолије има глаткију површину од електролитичке бакарне фолије, али њен производни процес троши више енергије.
Након што је бакарна фолија произведена, обично треба да прође накнадну обраду, укључујући жарење, површинску обраду, итд., Да би се побољшале њене перформансе. На пример, жарење може побољшати дуктилност и жилавост бакарне фолије, док површинска обрада (као што је оксидација или премазивање) може повећати отпорност на корозију и адхезију бакарне фолије.
Укратко, иако је процес производње и производње бакарне фолије сложен, производња производа има дубок утицај на наш савремени живот. Ово је манифестација технолошког напретка, претварање природних ресурса у високотехнолошке производе прецизним техникама производње.
Међутим, процес производње бакарне фолије доноси и неке изазове, укључујући потрошњу енергије, утицај на животну средину, итд. Према једном извештају, за производњу 1 тоне бакра потребно је око 220 ГЈ енергије, а производи се 2,2 тоне емисије угљен-диоксида (Нортхеи ет ал., 2014). Због тога морамо пронаћи ефикасније и еколошки прихватљивије начине за производњу бакарне фолије.
Једно могуће решење је коришћење рециклираног бакра за производњу бакарне фолије. Извештава се да је потрошња енергије за производњу рециклираног бакра само 20% од оне примарног бакра, и смањује експлоатацију ресурса руде бакра (УНЕП, 2011). Поред тога, са напретком технологије, можемо развити ефикасније и штедљивије технике производње бакарне фолије, додатно смањујући њихов утицај на животну средину.
У закључку, процес производње и производње бакарне фолије је технолошка област пуна изазова и могућности. Иако смо направили значајан напредак, има још много посла да се уради како бисмо осигурали да бакарна фолија може да задовољи наше свакодневне потребе, истовремено штитећи нашу околину.
Време поста: Јул-08-2023